Nešto drugo

Saturn u Vodoliji

Saturn u Vodoliji

Brat je dobio temu za sastav “Moja budućnost”. Ali on nema inspiraciju. Reko: “Kako nema, nek napiši bilo šta. Pa valjda ima neko mišljenje.” I na kraju, brat kroz suze i bes izusti on kako njemu budućnost izgleda. Osećam svu emociju koja je u meni nekad istim intenzitetom živela. Gorela. Kao da su sad opet moje. Tačno se sećam te patnje. Tog ponora bez dna. Bez duše. Bez svetlosti. Kao i kod njega. Bez budućnosti. Kaže nema je. Zaćutala sam. Samo sam se predala osećaju, koji smo zajedno osetili. Ja istim intezitetom kao i on. Samo možda čistije i jasnije. Jer vidim izlaz. Jer sam ja izašla. A on ga ne vidi. Svaki korak sam prešla možda i više puta da bih došla do izlaza.

Saturn u Vodoliji

Za koji on ni ne zna da postoji. Kada bih ga samo razuverila. Ali mlad je. I ne vidi dalje od nosa. Ali nade imam, verujem da će dobro uvek naći način da dođe do svakoga. Kao što je i kod mene. Samo strpljenje treba. Vera. Ali bojim se da to kod njega nema. Nije ni kod mene bilo. Dok nisam u ćošak bila saterana. Kada sam videla da se u alkohol ne može bežati. Jer to je jedina opcija bila, koj nije dolazila u obzir. I tu sam stala. Rekla sam kako je tako ali moje je. Jako je veliko nadahnuće razumeti ovu energiju. Ne donosi samo olakšanje, već svu inteligenciju mudrosti.

Ali drago mi je što sam ga razumela, naterala sam ga da bude iskren. Surovo iskren. Onda sam ga pustila, bez ikakvog komentara. Bez ikakve sestrinske predrasude da ga promenim, da se oseća lepše. Jer sam videla da neće. Da je bolje da ispusti sve iz sebe. I neka jačina u meni me je održavala da samo slušam. I razumem. I onda osetim, on se najtužnije osećao, svu bol sam tad osetila deteta od 14 godina. Svo beznađe što je pred njim. I uspela sam. Razumela sam. Bio je svoj. Kakav takav. Nikakav. Neperspektivan. Ogorčen na sve što postoji i ono što neće nikad. -Starija sestra/brat (Saturn u Vodoliji, serija 11)-

Leave a Reply

Your email address will not be published.